"Look at that creature!" hissed one swan. "It does not belong here."
Црни лабуд се слабо осмехнуо. "Зато што бити другачији не значи бити мање вредан. А доброта није награда за добар третман. То је избор." From that day on, the white swans never drove away anyone who was different. And the black swan, once it healed, swam at the very center of the lake — not as an outcast, but as a symbol of courage and grace. And its black feathers shone like polished obsidian under the sun, more beautiful than anything the white swans had ever seen. Од тог дана, бели лабудови више никада нису отерали никога ко је другачији. А црни лабуд, када се опоравио, пливао је у самом центру језера — не као изопћеник, већ као симбол храбрости и грациозности. И његово црно перје сијало је као углачани опсидијан на сунцу, лепше од свега што су бели лабудови икада видели. Крај black swan sa prevodom
Црни лабуд није ништа рекао. Само је умочио кљун у воду и уздахнуо. The white swans formed a circle around the newcomer. "You are an omen of bad luck," said the eldest swan. "Leave this place before you bring a storm upon us." "Look at that creature
"Погледајте то створење!" сикну један лабуд. "Не припада овде." And its black feathers shone like polished obsidian
"Зашто си нас спасао?" упитао је најстарији лабуд. "Били смо окрутни према теби."
Once, in a lake hidden deep within an ancient forest, there lived many white swans. They glided across the still water like ghosts, and every day was the same as the last. They took pride in their pure feathers and looked down upon any bird that was different. Црни лабуд
Једном давно, у језеру скривеном дубоко у древној шуми, живело је много белих лабудова. Клизили су преко мирне воде као духови, и сваки дан је био исти као претходни. Понosili su se svojim čistim perjem i gledali s visine na svaku pticu koja je bila drugačija. One morning, a strange bird appeared. Its feathers were not white, but black as a moonless night. It swam quietly to the center of the lake. The white swans stopped and stared.